Od 490 anketiranih pacijenta koja su koristila bolničku zdravstvenu zaštitu u opštim i specijalnim bolnicama Raškog okruga od 26. do 30. novembra, i popunili upitnik 60.8% su osobe ženskog pola; starost ispitanika je od 15 do 89 godina pri čemu je 70.9% starosti do 65 godina. Prosečna starost ispitanika je 50.25±19.94 godina, pri tome su muškarci prosečne starosti 56.05±17.78 godina a žene su nešto mlađe 46.22±20.28 godina.
Oženjenih, odnosno udatih je 75.8% anketiranih, potom su udovice/udovci 10.81%, 10.4% neoženjeni/neudati 7.2%, i razvedenih 3.1%. Srednja stručna sprema je najzastupljenija kod anketiranih sa 41.9%, potom osnovna škola 32.6% a viša i visoka sa 13.8% je na trećem mestu a najmanje je pacijenata sa nezavršenom osnovnom školom 11.6%. Svoj materijalni položaj kao izuzetno loš i loš je ocenilo je 8.0% anketiranih, kao osrednji skoro polovina anketiranih a kao dobar 44.1% i izuzetno dobar 10.1%.
Više od polovine pacijenata ima svog lekara opšte prakse 60.0 %, 11.9% najčešće ide kod jednog lekara ali ponekad ode i kod drugog, dok 28.1% ispitanika nema svog lekara opšte prakse. Ako pogledamo po oblastima za izabranog lekara se najviše opredelili pacijenti koji se leče na hirurgiji (66.5%) a najmanje na ginekologiji 46.5% (grafikon br. 1).
Grafikon br.1
Priroda bolesti prilikom dolaska u bolnicu kod 36.7% pacijenata koji su dali odgovor na ovo pitanje je bila akutna i zahtevala hitnu intervenciju, 20.9% hospitalizovanih je bolovalo od hronične bolesti koja je bila u periodu pogoršanja a 12.9% je došlo radi ispitivanja, 16.4% radi porođaja i 13.1% radi rehabilitacije. Pre dolaska u bolnicu, svoje stanje kao veoma teško i teško je ocenilo 49.4% pacijenata, a polovina podnošljivo 50.6%. Na internoj medicini svoje zdravstveno stanje kao veoma teško i teško ocenilo je 70.0% anketiranih, na hirurgiji 53.9% a na ginekologiji 21.9% (grafikon br.2).
Grafikon br.2
Problema oko dobijanja mesta u bolnici nije imalo 89.1% anketiranih dok je 11 pacijenata (2.3%) imalo mnogo problema da dobiju mesto za lečenje. Na prijem u bolnicu od 0 do 2 dana čekalo je 81.9% ispitanika, 3 do 5 dana 9.7%, 6 do 30 dana 7.0% i 1.4% duže od mesec dana. Da je zdravstveno osoblje (lekari i medicinske sestre) bilo dostupno onda kad im je bila potrebna pomoć smatra 91.0% anketiranih pacijenata a 1.2% da to nije slučaj. Stalnog lekara koji je o njemu vodio brigu imalo je više od polovine pacijenata 74.6%, svog lekara nije imalo 5.7% i 19.6% je bilo onih o kojima ja povremeno brinuo i drugi lekar (grafikon br.3).
Grafikon br.3
Kada je u pitanju stalna medicinska sestra svoju stalnu sestru je imalo 37.3% dok je najveći broj lečenih 39.1% imalo svoju medicinsku sestru ali su je ponekad menjale druge sestre (grafikon br.4).
Grafikon br.4
94.9% ispitanika smatra da je odnos njegovog lekara prema svim pacijentima bio isti (taj broj se kreće od 87.6% na ginekologiji i akušerstvu do 98.4% na internom odeljenju). Što se tiče organizacije rada u bolnici kao veoma dobri i dobru je ocenilo 51.6% dok 1.0% ispitanika smatra da je loša. Kod svih aspekata bolničkog smeštaja koji su dati u pitanjima više od polovine anketiranih pacijenata je dalo dobru ocenu (čistoća prostorija-77.3%, udobnost sobe-77.0%, udobnost kreveta-72.3%, urednost toaleta-64.5%, kvalitet hrane-68.2%, način serviranja hrane-77.0%, blagovremenost serviranja hrane-84.4%). Najviše pacijenata je urednost toaleta-12.9%, udobnost kreveta-6.4% i kvalitet hrane-4.7% ocenio sa ocenom loše. Organizacijom posete u bolnici je nezadovoljno svega 3.1% anketiranih pacijenata. Zdravstveno osoblje je bilo spremno da sasluša zdravstvene potrebe 91.0% ispitanika, a samo 0.4% anketiranih se izjasnio da zdravstveni radnici nisu saslušali njegove potrebe. Dovoljno informacija o svemu što se odnosi na stanje njegove bolesti dobijalo je 92.2% pacijenata. Veliku odgovornost prema radu po oceni anketiranih imalo je 86.9%, ljubaznost 90.1% i stručnost 92.8% lekara. Kao dobar poznavalac svoga posla ocenjeno je 89.5% medicinskih sestara, veliku odgovornost prema radu pokazalo je 86.8%, i ljubaznost 85.0% medicinskih sestara. Uticaj bolničkog lečenja na njihovo zdravlje kao pozitivan dalo je 87.1%, 11.7% smatra da nije došlo do nikakvih promena, a 1.2% pacijenata je izjavilo da je stanje njegovog zdravlja lošije nego pre odlaska u bolnicu. 89.3% je izjavilo da su mu zdravstveni radnici objasnili procedure kojima su bili podvrgnuti tokom lečenia odnosno ispitivanja.
U celini zadovoljni i veoma zadovoljno radom bolnice gde su završili lečenje bilo je 90.3% anketiranih što je neznatno bolje od republičkog proseka koji iznosi 89.7%, veoma nezadovoljno i nezadovoljno je 1.6% a ni zadovoljnih ni nezadovoljnih je bilo 8.0% od ukupnog broja lica koji su dali odgovor na ovo pitanje (grafikon br.5). Najzadovoljniji među anketiranim su pacijenti u Specijalnoj bolnici Merkur Vrnjačka Banja, međutim kako je istraživanjem obuhvaćeno svega 9 pacijenata uzorak nije statistički reprezentativan te stoga rezultati iz ove ustanove nisu grafički prikazani.
Grafikon br.5
Ako posmatramo po oblastima najveći stepen zadovoljstva bolničkim lečenjem pokazali su pacijenti lečeni na hirurgiji 95.2% (i na nivou države su pacijenti lečeni na hirurgiji najzadovoljniji 92.6%), potom na internom odeljenju 93.4% a najmanji pacijentkinje lečene na ginekologiji 81.6% što je takođe isto kao i na nivou republike 83.6% (grafikon br.6).
Grafikon br.6
Primenom neparametriskih statističkih testova, ustanovljeno je da postoji statistički značajna razlika u zadovoljstvu bolničkim lečenjem prema polu (x˛=11.057, df=4, p<0.05) gde su zadovoljnije osobe ženskog pola a ne postoji prema bračnom stanju, materijalnom položaju kao ni prema opredeljenosti za svog lekara opšte medicine.